Akcioni KOMPLETNA EPIZODA
Bozza, Vampir iz Zemuna III
slagao se ili ne sa negativnim misljenjima , mislim da je "kolega" koji je ostavio komentar ne prethodni post ipak delimicno u pravu. Zbog toga cu ovde kopirati kompletnu epizodu jer je ona ovde u delovima i bila objavljena prosle godine, a u kompletu su i dodata dva poslednja dana koja su objavljena na novom mestu bloga. Mojblog.rs sam zamenio sa googlo-vim blogger-om jer pruza beskrajno novih dodatnih mogucnosti koje mojblog ne ispunjava. Jednostavno, alat blogger-a je tehnicki superiorniji od mojblog-a. Ovo je definitivno moj poslednji post na mojblog-u i izvinite na "smaranju" :) Vidimo se u nekom drugom cirkusu :)
---------------
epizoda 3.
"AKCIONI"
--------------
1.DAN
----
19.09.2011
23:58
-----
Bozza je stajao na terasi trećeg sprata njegove nove kuće. Još pre samo devet godina živeo je u trošnom domu sa podrumom i potkrovljem a evo ga sada u trospratnici.
Pre devet godina bio je pokopan i proglašen mrtvim a evo ga sada živ i otkopan. Za poslednjih par meseci, od kada se vratio iz groba, Božidar Drakulić je primetio da se nije samo njemu poboljšao život u protekloj deceniji. Svima je bilo bolje...mnogo, mnogo, mnogo bolje.
Ostao je nem pred novim velelepnim mostom koji samo što nije nikao preko Ade a još više ga je zapanjila defakto činjenica da se takva monumentalna građevina pojavilo samo devet godina nakon njegove lažne smrti. Prenerazio se kada je video toliko novih tržnih centara, toliko razdraganog i lepog mladog sveta koji po ceo dan šeta Knez Mihajlovom i razgleda prelepe izloge raskošnih boja svetskih brendova i cena.
Nije očima svojim mogao verovati da toliko novih automobila, fjata i juga, krstari predivnim beogradskim uskim ulicama. Kada je „umro“ 2002 g., bio je siguran da na ulicama nema nijednog auta mlađeg od 2002 g. a sada...sada ih ima.
I Zemun se promenio. Nekada prepun kioska, sada je bio prepun banaka. I dalje su tu bile kladionice, kineske radnje, kiosci i pekare ali nekako mu se činilo da su ove sada lepše, više i okrečenije. Sve što je video govorilo mu je da narod živi mnogo bolje nego ranije. Nemoguće je da postoji toliko novih lepih mesta za trošenja para a da ih niko ne posećuje.
A tek što su mu se proširili vidici kada se konačno zakačio na susednu banderu i doveo struju i kablovsku do svog podruma i starog CRT televizora. Obilje novih televizijskih kanala prepunih edukativnih, zabavno poučnih, muzičko savremenih emisija, dalo mu je nove mogućnosti izbora. Kao svaki slobodan čovek, bez ikakve prisile, samostalno i demokratski, uz pomoć jednog od najvećih izuma u ljudskoj istoriji, daljinskog upravljača, odlučivao je kad će i šta gledati. U početku mu je bilo malo teže da se navikne na turski jezik ali veoma brzo, kao veliki ljubitelj romantike i ljubavi, zavoleo je najmanje tri od dvadeset i devet aktuelnih turskih sapunica koje su se emitovale na raznim televizijama.
Nije propuštao, naravno kada je za to imao vremena, nijedan od nacionalnih tv dnevnika nacionalnih tv stanica. Svuda su vesti bile iste pa mu je bilo svejedno koji u tom trenutku gleda.
Zajedno sa čitavom nacijom bio je u transu u gluvo doba noći gledajući kako naš teniser postaje šampion. Društvo mu je pravio zlokobni, rumeni i krupni batajnički vampir Kešelj krivac za mnoga zlodela proteklih dvadesetak godina (ako računamo i poslednjih deset za koje uglavnom i pretežno nije kriv) kojeg je nafatao nekoliko sati ranije. Između gemova, pijuckao je njegovu masnu krv, a između setova bockao ga je viljuškom da bi mu bila što toplija i vrela.
Bozza je ovih nekoliko meseci bio veoma oprezan prilikom svojih misija. Lovio je samo lokalne niskokalibarske vampire i monstrume, a ako su neki od njih bili rumeni kao napr. ovaj Kešelj povremeno sa sa njima i hranio. Tako se na njegovoj listi našao i maleni gremlin Vinjkić, bledoliki hlebovodni vampir Koma, predsednik monstrumskog udruženja stomatolaga Kadić, veštica Košpica i dr. Čak ni opasna Baba Jaga Pačić iz mesne zajednice „Vojni put“ nije uspela da pobegne od ruke našeg pravednika.
Te noći, devetnaestog septembra dve hiljade jedanaeste, Bozza je stajao na terasi i gledao svoj usnuli grad. Zemun. Grad u kome žive Zemunci. Beograd. Grad u kome žive Zemunci.
Osetio je dobro poznati miris. Miris kiše na balkonu.
Trenutak kasnije, već je leteo ka zemlji. Dok je padao niz ambis nedovršene fasade, sa užasom je shvatao da je neko uspeo da mu se toliko približi i gurne a da ga nijedno čulo nije upozorilo na opasnost. Nekada, pre smrti, tako nešto se nije moglo desiti super vampiru kakav je bio. Sada, sada je bio samo vampir. Ipak, pre nego što mu je glava lupila u mokru zemlju, Bozza je u nešto bio siguran. 2011 godina je definitivno bila bolja od proteklih devet godina dok je bio mrtav. Bolje je biti živ, pa bilo to i u 2011 godini. A onda uz strašan tresak razbi se o beton.
2.DAN
----
20.09.2011
00:03
ispred trospratnice
Božidara Drakulića
-----
„Samo polako. Još uvek mrda. Budite oprezni!!! Prestrojite se u formaciju trojke.“ oštro naredi jedan iz grupe od troje kratko ošišanih uniformisanih (u crne majce koje se delovale kao da je neko u njima spavao i crne pantalone + bele Nike patike) muškaraca koja je okružila telo Božidara Drakulića neposredno nakon pada.Sva trojca su nosila noćne vizire,kratke cevi i duge noževe.
Najošišaniji među njima pažljivo šutnu Božidara u glavu.
„Joj !“ oglasi se Božidar.
„Špric. Igla. Bodi ga.“ stiže novo naređenje od vođe tima.
„Ajoj !!!“ prodra se srednje ošišani. „Promašio se idiote!!!“
Trenutak konfuzije bio je dovoljan za Bozzu Vampira iz Zemuna. Svaka koščica u telu ga je bolela ali bilo je bitno da mu je pri padu glava, za razliku od ostalih delova, ipak završila na mokroj zemlji a ne na betonu, tako da je najvažniji Bozzin organ, mozak, u potpunosti bio neoštećen. Preciznije rečeno, zbog pada nije bilo nikakvih novih oštećenja.
Udarcem leve noge prvo razori koleno najošišanijeg, a zatim, iz polučučnja, pesnicom odvali testise vođe tima. Treći ošišani je već bio omamljen zahvaljujući nabodenoj igli u predelu donjih leđa.
Bozza je polako ustao.
Sitne kapi kiše kvasile su mu čelo i spirale krv sa tela. Stajao je iznad onesvešćenih napadača, povređen, malaksao, ali uprkos tome i dalje beše pobednik. Bolan osmeh zasija mu na licu.
U sekundi kada je shvatio da je nemoguće da se među ovom grupom crnomajcaša nalazi i onaj koji ga je gurnuo već je bilo kasno. Snažne dlakave ruke čvrsto su mu stezale vrat i izdizale iznad zemlje. Pokušao je da im se odupre ali nije imao dovoljne snage. Kada je ostao bez kiseonika, napadač ga ispusti i Bozza se skljoka na beton.
Nekoliko trenutaka kasnije ispred kuće se zaustavi mesarski kamion sa oborenim svetlima .
„Ovo trojcu ubacite u led i kasnije preradite a Bozzu Vampira smestite da visi između polutki. Stavite mu dodatne lance i ojačajte postojeće. Ne smemo ništa prepustiti slučaju. Prebacite ga u sklonište.Vidimo se“ promuklim glasom govorila je dvojci kovrdžavih momaka koji su iskočili iz kamiona (obučenih takodje u bele majce u kojima kao da je neko spavao). Da, bila je to ona, vampiruša sa dalekog istoka, Narukv Caca Skulptor, poznatija u vampirskom svetu kao Ikona. Nekima je ona poznatija po nadimku Freska, ali u daljem toku ove priče, a da ne bi zbunjivali gledaoce, zvaćemo je samo Ikona.
Dok je kamion odlazio Ikona je gledala u svoje ruke.
„Sutra pod hitno moram na depilaciju.“
A Bozza? Bozza je bio u carstvu snova.Viseći među polutkama stihovi jedne pesme su mu se sve vreme vrzmali u glavi. „...imala je snažnije ruke kao ja....“
3.DAN
----
21.09.2011
12:00
tajno sklonište
-----
Bilo je podne i napolju je sijalo sunce. Božidar to nije znao. Sa kapuljačom navučenom na glavu, rukama vezanim za leđa, nogama zapetljanim za stolicu, stolicom povezanom sa radijatorom, radijatorom ugrađenim u zid, nije ni mogao znati.
----
15:00
privatni poslovni kompleks
na obodu Beograda
-----
„Dame i gospodo, Lejdis i Džentlmens, dobro došli. Kao što verovatno slutite pred nama su veoma važne i teške odluke.” govorio je sedokosi prosedi gospodin. Sedeo je iza mahagoni stola u prostranoj kancelariji koja je imala ogromne prozore. U daljini, duž zelenog travnjaka i iza žičane ograde, mogla se videti reka. Oko sedokosog, udobno zavaljeni u kožne fotelje, u poslovnim odelima i suknjama sedelo je još nekoliko dama i gospode. Ukupno je bilo četiri gospodina i dve dame, ali njih troje je nosilo suknje. Od toga jedna dama je bila u pantalonama.
“Daću prvo reč našim gostima iz Škotske, Livingstonu Klajdu i Patrik Tistlu, koji će nas uputiti u detalje.”
“Verujem da svi znate da je čudovište iz Loh Nesa pobeglo pre dva dana…” započe svoje izlaganje Patrik dok ga je na gajdama pratio Klajd.
----
17:00
Kod Muhara,
Zemun
-----
Bursać Anđa, dvadestogodišnja svršena učenica srednje turističke škole, sa nestrpljenem je čekala autobus broj 73. Žurila je na kurs pevanja u novosnovanom Institutu za talente „Braća Popović“ na Novom Beogradu. Danas je tek drugi čas i nije želela da zakasni. Profesor Sale joj je rekao da veoma obećava. Rad je da joj pruži i dodatne besplatne časove ako bude vredna. Poslušnost se podrazumevala.
Anđa, kao i veliki broj mladih ljudi, nije imala sreće sa nalaženjem posla u svojoj struci. Ovo joj je bila šansa da se posle završenog dvomesečnog kursa oproba u novoj karijeri.
Kada se pored nje zaustavio crni mercedes sa zatamnjenim staklima nije mogla verovati ko joj se obratio kroz spušteni prozor.
„Idemo li u istom smeru ?“
“Naravno profesore.”
“Upadaj onda”
----
17:05
Malo dalje od Muhara,
Zemun
-----
Dva tamnoputa dečaka, starija maloletnika, čija imena nisu bitna za ovu priču, iz kontejnera pored puta izvukli su žensku braon tašnu. U njoj se nalazio novčanik sa dokumentima. Lična karta glasila je na ime Anđe Bursać.
Nekoliko minuta kasnije svoje otkriće su prijavili u policijskoj stanici. Odmah su uhapšeni su po hitnom postupku i određen im je pritvor od trideset dana. Bili su optuženi za krađu i narušavanje privatnosti jer su bez dozvole vlasnika novčanika preturali po njegovim ličnim stvarima. Takođe, bili su krivi i za remećenje javnog reda i mira i napad na službeno lice jer je jedan od dečaka podigao ruke pokušavajući da se odbrani od vaspitne mere tj. ćuške čime je omeo službeno lice pri sprovođenju redovnog postupka. Njihovu dalju sudbinu prepuštamo pravosuđu i javnim organima a mi se okrećemo mnogo bitnijim stvarima.
----
18:55
Dedinje,
toalet u jednoj vili
-----
„Ššššššš....“ začu se dobro poznat zvuk oticanja vode u klozetskoj šolji. Neko je upravo povukao ručicu.
----
21:00
tajno sklonište
-----
„Ne budi kukavica.“ hrabrio je sebe Božidar kada je začuo otvaranje vrata. Bio je to prvi zvuk koji je prekinuo tišinu kojom je bio okružen proteklih sati. Ceo dan je proveo na stolici, bez hrane i pića.
Nečije glatke ruke skinuše mu kapuljaču. Par sekundi kasnije kada su mu se oči privikle na svetlo shvatio je da je kapuljača u stvari bila deo ženskih debelih zimskih helanki. Upravo je te helanke u levoj ruci stezala kratkonoga gospođa u finim godinama koja je stajala ispred njega. Odmah ju je prepoznao mada ju je tek sada po prvi put video i uživo. Njeno lice se često pojavljivalo u tračerskim rubrikama mnogih vampirskih časopisa na koje je Bozza bio pretplaćen.
„Ikonijo, mogao sam znati da ti stojiš iza ovoga !!!“ procedi kroz zube.
„Više sam stajala iza tebe, gluperdo “ besno odbrusi vampiruša i snažnim udarcem razbi nos Božidaru. „Od sada imaj malo više poštovanja...i zovi me Ikona.“
„Ikonijo ne ser...“ ali Bozza nije stigao da zavši svoju misao jer ga je zasula salva udaraca. Jedan od njih mu ispravi slomljeni nos. Nakon pet minuta zatvarajući vrata za sobom, Ikona reče:
„Doći ću ponovo za nekoliko sati. Za to vreme nadam se da ćeš ukapirati neke stvari. Vidimo se. Tada će biti bolje za tebe da me saslušaš”
Bozza je ležao na podu a usta su mu bila puna krvi i pljuvačke. Kroz poluzatvorene otečene kapke jedva je gledao. Činilo mu se da je video još nekoga iza leđa Ikone u trenutku kada je zatvarala vrata. Nekoga ko mu je bio veoma poznat. Beše mu to poslednja misao pre nego što utonu u mrak.
4.DAN
----
22.09.2011
03:00
tajno sklonište
-----
„ Postoji pet zadataka, misija, koje moraš da obaviš za nas. Ukoliko ih sve uspešno završiš a pri tom i preživiš sledi nagrada.“
Ikona je ovog puta bila veoma raspoložena. Neposredno pre toga je imala veoma kvalitetan obrok u vidu dva kadeta fudbalskog kluba „Sinđelić“. Uživala je u večeri koja ju je podsetila na one dane iz prošlog veka kada se gostila mnogim fudbalerima. Većina njih je imala kvalitetnu, zdravu, sportsku krv ali presudno je bilo to što su voleli lopte.
Bilo je dovoljno da isturi napolje dve lopte , momci se zaigraju oko njih, praktično zaborave na sve drugo kad ih vide i onda ćap... a nakon toga i mljac. Lagano.
Njihov nestanak se kasnije opravda time što su navodno otišli da igraju u inostranstvo (obično je u pitanju neka od bivših sovjetskih republika, poput Čečenije ili napr. severozapandojugoistočna Osetija) a ako neko ipak ne poveruje o ovu informaciju, saopšti se da su otišli u prvoligaša iz Tunguzije. Nakon Tunguzije više niko ništa ne pita.
Elem, batalimo mi fudbalere i vratimo se u prostoriju u kojoj je naš vezani junak pažljivo slušao šta mu Ikona govori. Zbog toga što su mu oba kapka bila natečena da gleda nije ni mogao.
„Kakva nagrada ? Ne postoji ništa na ovom svetu zbog čega bi vas poslušao i prešao na tamnu stranu. Ništa...“
„Polako Bozzo, ko kaže da je ispunjene naših zadataka nešto nečasno. Naprotiv, iznenadićeš se kada čuješ detalje. A nagrada, nagrada je veoma primamljiva.“
„Ne, ne i ne...“
„Ukoliko nas poslušaš saopštićemo ti lokaciju tvog dragog i jedinog prijatelja. Zar možeš odbiti informaciju o tome gde je tvoj verni Dileja?!“
Usledila je tišina za čije vreme je gomila pitanja prostrujala kroz Bozzinu glavu. Čak nam se učinilo da mu je u jednom trenutku u glavi bila promaja koliko je to snažno strujanje bilo.
„Ali...ali...bio sam uveren da je Dileja...“ promuca Božidar.
„mrtav ? Ne, Bozzo ne...živ je i veoma zdrav...ne brini.“ prekinu ga Ikona.
„Sada te napuštam. Imaš 48 časova da dobro razmisliš. Kada se sledeći put vidimo biće to ili naš poslednji susret ili početak jednog divnog prijateljstva. Doviđenja.“
„Dileja je živ... Dileja, Dilleja....“ bilo je jedino što je Bozza čuo i o čemu je razmišljao i ne primećujući da je Ikona odavno napustila njegove zatvorske odaje. „Dileja...oh, Dileja...“. Na sreću, Bozzine oči su bile zatvorene i naduvene od udaraca od pre nekoliko sati tako da niko nije mogao videti da su mu prepune suza.
5.DAN
----
23.09.2011
17:00
tramvajska stanica kod
KTC u blizini KBC a preko puta
KFC
-----
Toma Petrović je čekao tramvaj na tramvajskoj stanici. Toma je bio svršeni učenik IX beogradske gimnazije i upravo je žurio na novinarski kurs na Institutu za talente „Braće Popović“. Za dve nedelje koliko traje kurs naučiće sve tajne novinarstva i moći će da radi na bilo kojoj nacionalnoj televiziji. Garancija svemu tome bila je njegova profesorka Vesna Marinković.
Kada se crni mercedes sa zatamnjenim staklima zaustavio pored njega nije mogao verovati ko mu se obratio kroz spušteni prozor.
„Idemo li u istom smeru ?“
“Naravno profesore.”
“Upadaj onda”
Napomena Biografa: KTC je kineski tržni centar a KBC je (privatni) Klinčko Bolnički Centar. KFC su incijali penzionerke Katarine Filipović Cvetković koja je preko puta Tome čekala isti tramvaj 
----
23.09.2011
19:00
Klub “Dante Bajron Šeldon”
početak maratona u poetskom takmičenju pesnika
“Dve pesme jedna želja” (1 dan)
-----
Pesnik Šone Aleksić je otvorio takmičenje sa pesmom „EleMina“
(ovde prikazujemo samo insert iz pesme)
„Od EleM dima
pluća su mi fina...“
----
23.09.2011
23:22
tajno sklonište
-----
Bozza Vampir iz Zemuna aka Božidar Drakulić i dalje nije doneo odluku. Sa jedne strane bio je Dileja sa druge sile mraka i zla. Težak izbor. Teško razmišljanje. Samo neko ko je bio udaljen više od sto metara od Bozze nije ga mogao čuti kako glasno razmišlja...
„Hrk...Hrk...Hrk...“ jednolično je brujalo iz njegovih zatvorskih prostorija.
6.DAN
---
Oskar Davidović, stajao je na pešačkom prelazu pored svog dvotočkaša (pre neku nedelju je skinuo pomoćne točkiće). Mladić od 38 godina, svršeni učenik osnovne škole „Petar Kočić“ i radnik u trafici gde su se prodavali i neki stripovi žurio je na Institut za talente. Pohađao je kurs „Kako postati pisac i napisati best remek seler delo svetske kulturne baštine“ kod čuvenog profesora i književnika Simona Radusinovića svima poznatijeg po stvaralačkom nadimku Biograf. Ovaj dvodnevni kurs (dva časa po 45 minuta) bio je pravi hit na institutu. Nakon što je Oskar juče naučio kako postati pisac sa nestrpljenjem je iščekivao drugih 45 minuta gde će ih profesor Biograf naučiti i kako da napišu roman remek delo.
24.09.2011
02:00
Jezero Ada
-----
Nakon što je mortus pijan posle provoda na jednom od splavova po kome je Beograd poznat i Zemuncima, dorćolac (namerno napisanim malim slovima na insistiranje jednog klana a da ne bi završili u klancu), dakle, dorćolac, Krstić Milan, odlučio da se malo rashladi noćnim kupanjem u jezeru postao je nakon tri minuta u potpunosti mortus, jer su ga ralje čudovišta iz Loh Nesa na privremenom radu na Adi, prepolovili na pola. Ako vam prethodna složena rečenica i nije bila u potpunosti jasna, evo skraćenog izdanja.
Gastarbajter čudovište iz Loh Nesa, večeras je pojela i svoju petu žrtvu, Krstić Milana. Obed se odigrao u kasnim večernjim satima na sredini jezera Ada Ciganlija. Dorćolac (utata, ovo je početak rečenice i mora veliko slovo...ovi iz klana mogu da mi ...), dakle, jedan dorćolac (ipak da ne rizikujemo) je noćas ostavio svoj Dorćol bez sebe...
----
24.09.2011
03:00
tajno sklonište
-----
„Šefice ne možemo ga probuditi. Spava ko top.“ raportirao je kovrdžavi momak manekenskog tipa bez majce koju je dao na pranje. Vampiruša Ikona nije skidala pogled sa njega. Bozza joj je sada bio najmanje na pameti.
„Nema veze. Nek se pošteno naspava. Kada prihvati zadatak neće imati vremena na spavanje. A ti, momčino, pođi samnom. Uz put, svrati do špajza, i ponesi teglu krastavaca. „
„Ali, zar nemamo sveže ?“
„Vidi...u pravu si. Onda ponesi litar ulja, dva jaja, krckalicu za orahe, vadičep i jednu praznu čašu za vino...i požuri molim te. Čekam te u mojoj sobi.“
----
24.09.2011
11:00
Prvomajska ulica,
Biciklista na biciklu,
Sprema se da pređe ulicu
-----
Oskar Davidović, stajao je na pešačkom prelazu pored svog dvotočkaša (pre neku nedelju je skinuo pomoćne točkiće). Mladić od 38 godina, svršeni učenik osnovne škole „Petar Kočić“ i radnik u trafici gde su se prodavali i neki stripovi žurio je na Institut za talente. Pohađao je kurs „Kako postati pisac i napisati best remek seler delo svetske kulturne baštine“ kod čuvenog profesora i književnika Simona Radusinovića svima poznatijeg po stvaralačkom nadimku Biograf. Ovaj dvodnevni kurs (dva časa po 45 minuta) bio je pravi hit na institutu. Nakon što je Oskar juče naučio kako postati pisac sa nestrpljenjem je iščekivao drugih 45 minuta gde će ih profesor Biograf naučiti i kako da napišu roman remek delo. Upalilo se zeleno svetlo i Oskar je gurajući biciklo počeo prelaziti ulicu.
Kada se crni mercedes sa zatamnjenim staklima zaustavio pored njega, nakon što ga je oborio na zemlju i uništio bandaš na prednjem točku, nije mogao verovati ko mu se obratio kroz spušteni prozor.
„Idemo li u istom smeru ?“
“Naravno profesore.”
“Upadaj onda”
----
24.09.2011
19:15
Klub “Dante Bajron Šeldon”
Drugi dan maratona u poetskom takmičenju pesnika
“Dve pesme jedna želja”
-----
Upravo nastupa pesnikinja Marina Karanović sa svojom pesmom „Oblak u gaćicama“
(ovde prikazujemo samo insert iz pesme)
„Poneki put se štrecnem
kad me on pesnicom
u čelo brecne.
Srce mi tada brže kuca,
hoće da me tu...“
7.DAN
----
25.09.2011
23:45
tajno sklonište
-----
“Da čujem Bozzo, kakvu odluku si doneo ?”
“U skladu sa raspoloživim činjenicama i mogućnosti izbora koje sam imao ispostavilo se da nikakve dileme nisam mogao imati. Biram Dileju.”
“Bravo Bozzo. Očekivali smo da ćeš postpupiti razumno, zato ne gubimo vreme. Prvi tvoj zadatak će odmah biti uveden u ovu prostoriju. Molim te Cvele (beše to ime kovrdžavog od prethodne noći, primedba Biografa) uvedi nam goste.” nasmeja se Ikona dok je gledala Cveleta kako jedva hodajući izlazi iz odaja. Bozza je i dalje bio vezan, ali ovog puta bar pošteno ispavan.
Osmeh sreće pređe preko izmučenog Bozzinog lica kada je video da Cvele na kolicima donosi poslužavnik. Nije ništa jeo ni pio proteklih dana. Konačno…hrana.
Nakon što je doneo kolica sa, očigledno, sveže pripremljenom hranom koja se krila ispod poklopca, Cvele je opet izašao. Posle nekoliko sekundi dovezao je još jedna kolica. Na njima, takođe očigledno, ispod belog čaršava krilo se nečije telo.
“Bozzo Vampiru zemunski, ispred tebe je hrana. Cvele podigni poklopac.”
Miris pečene piletine u sosu od paradajza pokori ovu slabo provetrenu prostoriju i napuni Bozzine nozdrve.
„A sada Cvele, podigni čaršav.“ Ispod čaršava, gola, rumena i snena, ležala je devojka duge crne kose koja je tako padala da je zgodno prekrivala sve intimne delove tela. Spavala je mirno, i tiho. Bozza je mogao čuti otkucaji njenog srca. Srca koje pumpa svežu, toplu, zanosnu, slatku krv.
“ Ovde je hrana. Izaberi i posluži se. Za pola sata ćemo se vratiti. Od toga šta si večerao zavisi da li ćeš dobiti sledeće zadatke. Biraj pažljivo.”
Cvele priđe Božidaru i oslobodi ga lanaca.
“I ne pokušavaj da pobegneš. Misli na Dileju.”
Kada je ostao sam Božidar Drakulić polako ustade sa stolice. Bolela ga je svaka koščica u telu. Jača i od te boli beše glad. Krv nije voda, kaže stara vampirska izreka. Ovog puta tačno je znao šta ona znači.
Bozza se uputi ka uspavanoj lepotici. Mogao je osetiti kako njena krv pulsira u toj vratnoj žili udaljenoj samo nekoliko centimetara od njega. Taj predivni nežni i izazovni beli vrat. Nikad lakše…i nikad teže.
Bozza Vampir iz Zemuna se nakezi i otkri svoja dva bela vampirska zuba. Nije mogao odoleti. Nije imao snage.
Otkucavala je ponoć.
----
8.DAN
----
26.09.2011
00:31
Tajno sklonište
-----
Ikona se vratila. Zatekla je Bozzu kako sedi iza kolica. Usta su mu bila krvavo crvene boje.
-„Naišli ste u pravo vreme. Upravo mi je ponestalo ovog paradajz sosa, ako nema može i kečap.“ nasmeši se Bozza, obrisa rukom sos sa usana i podrignu.
Mada nije sumnjala u šefov izbor Ikona nije bila sigurna da će jedan vampir umesto sveže mlade krvi za obrok izabrati pečenu piletinu. Ipak, šef je kao i ko zna koji put po redu bio u pravu. Bozza nije običan vampir.
-„Dakle, odabrao si mudro. Prvi deo prvog zadatka si uspešno prebrodio“
-„Prvi deo zadatka ? Verujte, ništa me neće naterati da žrtvujem ovu mladu uspavanu lepoticu...i Dileja mi ne bi oprostio ako bih tako nešto strašno učinio za njega...“
-„Ne, ne brini Bozzo...“ prekinu ga Ikona, „Obećavam ti da će ova crnka već u toku noći biti prebačena u svoj krevet i da se ničega neće sećati. Njoj neće faliti ni dlaka s glave.“
-„Eh, u redu onda...ali, šta je još preostalo od zadatka.“
-„Nadam se da si sačuvao pileće kosti?“
-„Naravno da jesam. Kosti uvek čuvam za mog Dileju“ tiho reče Bozza ali sama pomisao na Dileju beše bolna. Tužno podrignu.
-„Igraćemo se jedne stare igre. Daj da vidim te kosti“ reče Ikona i priđe tanjiru. Malo je brčkala po njemu dok ne uzviknu
-„Aha... evo je“ i izvuče jednu malu kost u obliku potkovice.
-„Znaš li ti Bozzo za jadac ?“
-„Jadac ? Znam za jadac“ lukavo se osmehnu Bozza.
-„U redu onda. U trenutku kada polomimo ovu kost počinje igra. Ukoliko ti pobediš dobićeš informaciju gde je Dileja. Ukoliko izgubiš bićeš ubijen i to na jedan krajnje svirep i okrutan način i to iz niskih pobuda.“
-„Shvatam“
-„Pravila za jadac verujem da poznaješ ali želela bih da ih odmah na početku razjasnim. Od trenutka opklade sve što budeš uzimao iz moje ruke podpada pod jadac. Ukoliko ne želiš izgubiti, svaki put, ponavljam, svaki put, pre nego što to uzmeš moraš jasno i glasno izgovoriti Znam za jadac. Isto važi i za mene. Jasno ?“
-„Apsolutno. Hajde da lomimo kosti“ nestrpljivo odvrati Božidar Drakulić.
Ikona mu pruži izabranu kost i Bozza odlomi deo. Veći deo ostade u Ikoninoj ruci.
Igra je počela.
„Shvataš Bozzo da me od ovog trenutka više nećeš viđati. Cvele, koga si već upoznao, će ti ujutru doneti drugi zadatak a svaki naredni, ako uspešno rešiš drugi, čeka će te u poštanskom sandučetu tvoga doma. U koverti ćeš zateći precizna upustva sa svim neophodnim podacima, eventualno fotografijama i adresama, zadatka koji moraš obaviti. Kada i ako završiš peti zadatak ponovo ćemo se sresti a onda od ishoda jadca zavisi će tvoja i Dilejina sudbina „ završi svoje izlaganje Ikona i pruži ruku Božidaru.
Božidar pruži ruku da se pozdravi ali u poslednjem trenutku reče:“Znam za jadac“ Pobedonosni osmeh mu ispuni lice. Nije lako prevariti Bozzu Vampira iz Zemuna.
Ali Ikona to i nije želela. Bar ne sada. Sve dok ne ispuni četiri zadatka koja su njenom šefu bila veoma bitna.
“Cvele izvezi ovu uspavanu lepoticu odavde i odvedi je kući. Pazi da joj ne fali dlaka sa glave. A ti Bozzo imaš li još možda neku želju pre nego što se oprostimo ?”
-“U stvari imam. Ako mogu čačkalice da dobijem, bio bih veoma zahvalan” reče Božidar Drakulić. Ovog puta nije podrignuo.
“Čuo si ga Cvele. Donećeš mu te čačkalice. Vidimo se Bozzo. Nadam se veoma brzo” i Ikona i Cvele izađoše iz prostorije.
“Cvele, kada odvedeš ovu malu kući odseci joj glavu. Ne smemo ništa rizikovati. Naravno, pazi da joj ne fali ni dlaka. Kada mi budeš doneo glavu to ću lično proveriti. I ne zaboravi čačkalice” naredi Ikona. Dok je gledala Cveleta kako se udaljava zazvoni joj mobilni.
“Da, šefe? Aha…razumem…vidimo se onda sutra uveče na aerodromu. Sretan put “
Biće ovo veoma zanimljivih nekoliko dana pomisli Ikona.
9.DAN
----
27.09.2011
04:30
Jezero Ada
-----
Upustva su bila veoma jasna. Jedini način da čudovište iz Loh Nesa ne postane i ostane zauvek čudovište iz Ade bio je ovaj. Božidar Drakulić je stajao na obali. Go. Kao od majke rođen. Samo je šubara na glavi pokrivala glavu. Ostalo nije.
Duvao je hladni jesenji povetarac a mesec se skrivao iza par oblaka. Na sreću nešto drugo je svetlucalo kao mesec pa slučajni prolaznik to ne bi ni primetio... mada...primetio bi nešto drugo.
Za jedan minut, tačno dva sata pre izlaska sunca, čudovište će izroniti iz vode poslednji put za danas. To mu je bio dnevni ritual pre odlaska na spavanje .Odmeriće pogledom okolinu presrećan što je konačno našao mesto gde mu je gotovo svake večeri dostupan lagani obrok u vidu ponekog pijanog gosta bezbroj splavova u blizini. Tamo daleko, daleko od jezera, u njegovoj domovini, Škoti nisu bili baš velikodušni. Nije ni čudo što ih smatraju škrticama besno pomisli čudovište u trenutku kada je izvirio iznad vode.
----
04:31
-----
A ove noći imalo je šta i da vidi. Neka budala se upravo spremala da skoči u vodu. Čudovištu beše još više drago što je ta budala bila gola pa neće morati posle da čačka zube i vadi razne patike, tange ili u najgorem slučaju nečije kajle kao što mu se već par puta desilo.
A Božidar je upravo zakoračio u jezero. „Samo smireno. Znaš šta ti je činiti“ tešio je sebe dok je plivao ka sredini tamne vode.
Kada je stigao do zveri Bozza zaroni i uputi ka tačno odabranom cilju.Nakon 5 minuta je izronio...
Ono što se dešavalo u tih nekoliko minuta koji su naravno svima, a naročito našem heroju, trajali kao večnost zavek će ostati tajna. Samo će Čudovište iz Loh Nesa (ex iz Ade) i Božidar Drakulić poznatiji kao Bozza Vampir iz Zemuna znati šta se to tačno odigralo u mračnim dubinama jezera. Kakvi su se to zvuci čuli, kakvi talasi talasali, kakvi jauci i uzdasi preplitali... biće to tajna koju će oba stvorenja odneti u grob. Neko pre, neko kasnije.
Bilo kako bilo, tog sudbonosnog utorka jesenji gospodnje 2011 godine u 04:38 minuta čudovište iz Ade je zauvek napustilo Beograd, Srbiju i Balkan. Ona se vratila u svoje prirodno stanište Loh Nes i zarekla da će tamo provesti čitav ostatak života. Ona više nikada neće napuštati domovinu i odlaziti u neizvesne avanture sa potencijalnom katastrofalnim posledicama. Ona se više nikada neće žaliti na kvalitet ishrane i potrošački duh u dragoj Škotskoj. Da ona, dobro ste pročitali, ona. Čudovište iz Loh Nesa bila je ženka.
22:31
privatni poslovni kompleks
na obodu Beograda
-----
Bozza je stajao iza debelih hrastovih vrata koja su zatvorala veliku salu za sastanke.Unutra se upravo održavao važan susret članova regionalnog balkansko-evropskog glavnog odbora „Udruženja za zaštitu monstruma“. Zahvaljujući svom super sluhu Bozza je mogao čuti svaku reč koju je izgovarao sedekosi prosedi gospodin koji je sedeo za čelom stola.
„I završimo treću tačku dnevnog reda sa informacijom koju sam dobio od našeg dragog kolege Patrika Tistla neposredno pred početak sastanka. Naša ljubimica iz Loh Nesa se ponovo nalazi u svom domu ali su vidljive posledice neke užasne traume koju je preživela. Zanemela je, slabog je apetita a i više nema na njenom licu onog zarazno radosnog osmeha punog optimizma. Njene usluge u bliskoj budućnosti sigurno nećemo moći koristiti. Obećao sam Patriku da ćemo sprovesti hitnu istragu kojom ćemo utvrditi ko je izazvao ovu traumu našoj Nesi i jedan od naših najboljih članova, Čuvar plaže u jesenjem periodu, upravo radi na tome.
A sada je vreme da pređemo na četvrtu tačku dnevnog reda. Kao što znate sledeće godine, tačnije šestog maja, u mnogim poslovnicama naše matične kompanije, napr. i u Francuskoj, očekuju nas redovni regionalni izbori za predsednika. Mi ćemo sve učiniti da kandidat našeg udruženja pobedi. Neće biti lako jer će i ostala udruženja u okviru kompanije istaći svoje najbolje kandidate a svi znamo da su udruženja poput "Davitelja i masovnih ubica" ili napr. "Udruženja penzionisanih veštaca,veštica i trolova" oduvek imali dobre i vredne članove. Ipak smatram da nam je glavi konkurent i dalje TVOR. Sećate se i sami fijaska od 2000 godine kada je na čelu kompanije za ovaj region bio onaj predstavnik TVOR-a (Terrible Vampires ORganization iliti na srpskom UVO, Užasna Vampirska Organizacija videti epizodu Klub Vampira).
Jeste TVOR vredna karika u našoj organizaciji i jeste da su u proteklih nekoliko godina gotovo uspeli da u potpunosti poprave stvari i ispeglaju fleke iz 2000 godine. Da, jesu uspeli da mnogo toga vrate na svoja dobra stara zaslužena mesta i za to ćemo im uvek biti zahvalni. Ali sada, danas ? Ono što oni čine više nije dovoljno. Verujem da ovo novo vreme zahteva i nove ljude ili bar nova čudovišta. Vreme je da konačno neko iz našeg udruženja dođe na mesto lidera. Mi imamo viziju, mi imamo potencijal, mi jesmo mali ali lako ćemo postati veliki !!!!“
Burni aplauz prekinu njegov govor. Bozza je bio nestrpljiv. U proteklih par minuta uspešno je eliminisao kompletno obezbeđenje izvan kuće a ni ono unutra nije bolje prošlo ali za 3 minuta dolazi nova smena i biće teško sprovesti ovaj plan.
„Dame i gospodo, dugo sam krio ovu informaciju koju ću vam sada saopštiti. Naš kandidat i budući predsednik je čovek koji je završio naše najcenjenije škole i kurseve, čovek dugo pripreman u inostranstvu i u zemlji a u mnogim prilikama i pod zemljom, čovek na pravom mestu u pravo vreme, zvezda vodilja i zenica našeg oka, naš čovek iz naroda i u narodu ali i na narodu, šampion koji koristi najbolji šampon, sigurni pobednik u danu kada će jaganjci utihnuti. On na žalost nije mogao večeras biti sa nama ali verujem da svi znate na koga mislim. Njegovo ime je ... „
Bozza nije više mogao da čeka. Morao je biti na drugom mestu u 23:10. Kao furija je upao u salu, razbivši vrata na paramparčad a zatim je krenuo da kolje sve redom. Nismo mogli naći blažu reč za masakr koji je počinio naš Bozza te jesenje večeri gospodnje 2011 godine. Klao je Bozza i levo i desno i nije se osvrtao. Krv je šikljala na sve strane a umirući krici i vapaji članova glavnog odbora „Udruženja za zaštitu monstruma“ odjekivali su kroz pustu kuću.
Mučenje, tortura i žeđ kojoj je bio podvrgnut proteklih nedelju dana u Ikoninom skloništu dala je krvave rezultate. Nije mogao i nije želeo da se suzdrži.
Tek na kraju, dok je nadlanicom brisao krvave usne gledajući u raskomadane leševe ispred sebe, shvatao je da je upravo uništeno i bukvalno obezglavljeno udruženje bilo namenjeno i njemu. „Udruženje za zaštitu monstruma“
O posledicama svoga (ne)dela sada nije imao vremena da razmišlja. U 23:10 čekao ga je njegov najteži zadatak od svih dosadašnjih ako računamo samo ove što mu je dala Ikona. Sa zadacima iz matematike koje je Bozza rešavao u osnovnoj školi ništa se nije moglo porediti.
----
27.09.2011
23:11
Klub “Dante Bajron Šeldon”
Peti dan maratona u poetskom takmičenju pesnika
“Dve pesme jedna želja”
-----
„I kao poslednji učesnik u našem maratonu pesništva predstavljamo mladog zemunskog pesnika Božidara Drakulića. Molim sve vas da jednim gromkim aplauzom pozdravite našeg debitanta Božu. Nakon njegove dve pesme žiri će se povući i doneti konačnu odluku o tome ko je pobednik ovog fenomenalnog takmičenja. Tačno u ponoć saznaćemo ime srećnog dobitnika besplatnog dvočasa „Turbo song from A do Š by Karina Mucaković“ na Institutu za talente „Braća Popović“ na Novom Beogradu."
"Izvolite Božidare mikrofon je vaš.“ najavi voditelj.
„Hvala“
„Prva pesma je po tvojoj želji. Šta ste odabrali ?“
„Pa biće to pesma koju sam napisao pre nekoliko godina. O vampirima i cveću.“
„Izvolite.“
„ I ako sam vampir,
imam osećanja,
ista su ko vaša,
ni veća ni manja.
Kažu da sam grozan
kad se često ljutim
hoće da me ubiju
ja to dobro slutim
Volim da cveće mirišem,
u tvojoj bujnoj kosi ponajviše“
Posle nekoliko trenutka zapanjenosti i tišine začu se mlaki aplauz jednog gledaoca iz publike.
„Uprskao sam“ pomisli Božidar, „bolje da sam odabrao pesmu o travi i drveću.“
„Dobro...to je bilo to. Da mi odmah pređemo na drugu pesma. Kao što svi znate to će biti improvizacija na temu koju će te odabrati iz ovog šešira.“
Božidar zavuče ruku u šešir i izvuče jedinu ceduljicu koja je tamo bila. Voditelj uze cedulju i pročita:
„Lud sam pa šta!“
„U redu Božidare, svi smo čuli temu imate tačno 10 sekundi da smislite pesmu“
Božidar baci očajnički pogled ka žiriju. Predsednik žirija Karina Mucaković upravo je ispijala šestu čašu viskija iz trećeg bokala i nije gledala u njegovom pravcu. Pogleda ka voditelju ali on je zevao. Pogleda ka publici ali čuo je samo žamor.
„Khh...khh...“ zakašlja se Božidar. A onda krenu:
„
Hvata me, hvata kao mećava ludilo hvata me celo mi telo obuzme a ti ni za ruku da uhvatiš me
Hvata me, oko srca toplo je u ponoć hvata me kao da igram bez muzike sam ko uvek, po starom je sve
Ja kad pričam, ne pričam i kada plačem, ne plačem i kada volim, ne volim
I kad jedem, ne jedem
I kad serem, ne serem
I kad pišem ne pišam
Jer ja sam tamo ovamo samo nikad tamo
Jer ja sam tamo ovamo samo nikad tamo,
ludilo tamo ovamo,
ali nikad tamo
Dođi mi u ponoć,
Dođi mi u podne
Bilo kada, bilo kada
Dođe mi kad hoćeš
Dođe mi kad nećeš
Dođem ti kad hoću
Bilo kada
a najbolje da ti ga dođem sada
Lud sam pa šta !!!!
„ ***
Tišina koja je nastala nakon poslednjih završnih trijumfalnih stihova Božidara Drakulića bila je grobna. A onda snažan aplauz i uzvici „Bravo“ začuše se iz pravca žirija. Sa devetom čašom viskija iz petog bokala u jednoj ruci Karina je nazdravljala Boži i oduševljeno pljeskala. Kako je to pljeskanje uspela da izvede samo sa jednom rukom neka ostane tajna. U svakom slučaju ova pesma je bila nešto što bi i sama mogla potpisati.
I publika je počela euforično pljeskati...
Da li je to značilo da je Boža pobedio ? Saznaćemo tačno u ponoć u prvim minutima sudbonosnog poslednjeg dana ove avanture koja se konačno bliži kraju. U desetom i poslednjem danu sve će nam biti jasno. Ovaj nastavak će biti premijerno objavljen 6 maja prolećnog dana 2012 godine i na neka pitanja dobićemo konačno odgovore u poslednjem delu ove preduge epizode. Na primer znaćemo gde je Dileja ! *** svaka sličnost sa nekim drugim osobama, pesmama i događajima koji nisu direktno pomenuti u ovoj epizodi sasvim je slučajna i nenamerna
10.DAN
----
28.09.2011
07:31
Božina kuća
-----
Na početku poslednjeg dana ove pripovesti podsetimo se koje je zadatke do sada Bozza rešio.
Prvi zadatak 50% ostao je još jadac
Drugi, proterivanje čudovišta iz Loh Nesa 100%
Treći uništenje Udruženja za zaštitu monstruma 100%
Četvrti pobeda na pesničkom takmičenju 100 %
U koverti koje ga je dočekala toga jutra u poštanskom sandučetu nalazio se peti i poslednji zadatak. Ukoliko i njega uspešno završi i uspe da pobedi Ikonu na jadcu ili u jadacu ili (na kineskom) Jad Cu dobiće informaciju gde je Dileja.
A peti zadatak beše najteži do sada.
U koverti su se nalazile slike unakaženih leševa Bursać Anđe, Oskara Davidovića i jednog neindetifikovanog psa i tekst koji prenosimo u celosti.
„Jedan od profesora na Institutu za talente „Braća Popović“ je serijski ubica. Ubio je do sada, prema našim saznanjima, osmoro mladih ljudi, četiri mladića i četiri devojke ali i četiri psa. Ubija u nizu, dvoje mladih, jedan pas, pa opet dvoje mladih jedan pas i opet tako...dva plus jedan. Na slikama su njegove poslednje žrtve. Pas je još jedan iz niza novobeogradskih lutalica koji su se vrzmali pored instituta. Za sobom je ostavio kerušu i sedam malih kučića.
Tvoj zadatak je da otkriješ ubicu i privedeš ga pravdi. Kakvoj, to je samo na tebi da odlučiš.
Istraga koju smo sproveli dovela nas je do liste od pet osumnjičenih.
1.Profesor pevanja Mitar Kitić, bio je u vezi sa pet od osmoro ubijenih, mrzi pse.
2.Profesor književnosti Simon Radusinović Biograf, nemamo dokaza da je bio u vezi ni sa jednim od osmoro ubijenih, bio je u vezi sa jednim ubijenim psom, mrzi mačke
3.Vanredna profesorka na novoosnovanoj katedri za pesništvo i muštuluk
Karina Mucaković, nije bila u vezi ni sa jednom od žrtava, voli i pse i mačke i gotovo sve životinje
4.Biznismen Sale Vampir (to mu je nadimak) jedan od dva vlasnika instituta „Braća Popović“, bavi se sumnjivim poslovima i veruje se da koristi institut za pranje novca. Vlasnik je i uspešne praonice veša „Zvezdane tange“ koji je izrasla iz njegove prve praonice „Talenti u tangama“.
5..Željana Joksimović, bivša supruga Mitar Kitića sa kojim ima dvoje dece, sadašnja supruga Jovana Joksimovića poznatog tajkuna koji je početno bogastvo ostvario preprodavanjem falš robe iz Azerbejdžana. Inače Željana je i rođena sestra Saleta Vampira i drugi vlasnik Instituta za talente „Braća Popović“.
Još jedan i najvažniji detalj. Svi ubijeni bili su studenti instituta u proteklih mesec dana.
Ubicu moraš otkriti danas do 09:31“
Kada je prošle noći u klubu „Dante Bajron Šeldon“ dobio glavnu nagradu, besplatni dvočas „Turbo song from A do Š by Karina Mucaković“ I to upavo kod profesorke Mucaković,
Božidar nije ni slutio da će je morati iskoristiti već danas. Besplatni dvočas u trajanju od 45 minuta počinjao je u institutu tačno u devet ili da budemo potpuno precizni, na samoj diplomi koja mu je sinoć uručena pisalo je da nagradni dvočas može iskoristiti u jednom terminu koji sam izabere u narednih mesec dana, ali samo u radnim danima, i samo u intervalu od 09:00 do 09:30.
Ko je ubica ? Ko je ostavio kerušu i sedam malih kučića bez kučeta (i mačeta) ? Kako je moguće da se iza nekog od tako dragih lica poput Biografa, Kitića ili napr. Saleta, krije monstrum, užasni zločinac i pas ubica ?
„Eh da mi je samo Šekularac u pomoći“ pomisli Božidar i krenu ka institutu.
----
28.09.2011
21:00
Tajno sklonište
-----
„Čestitam Božidare. Nisam ni slutila da je ubica Jovan Joksimović. Naša organizacija je izgleda bila na potpuno pogrešnom tragu. Kako ste otkrili tog ogavnog zločinca i to za tako kratko vreme ?“ upita Ikona Božidara.
Božidar Bozza Vampir je sedeo u ćošku iste one sobe u kojoj je bio zatočen proteklih nekoliko dana. Kada se zatamnjena limuzina parkirala pred njegovom kućom, otprilike u vreme kada se završavao TV dnevnik koji je Božidar uvek gledao, znao je da su došli po njega. Bilo je vreme da se suoči sa Ikonom i da ispuni i peti zadatak do kraja. Osećao je da mu je Dileja sve bliži.
„Imao sam dosta sreće. Asisetkinja Mitra Kitića, gospođica Pušić mi je baš pomogla i ukazala odmah na pravi trag. Da ne pominjem da mi je pomoglo i to što je Jovan upravo u to doba u podrumu instituta pokušavao da ubije i svoju devetu i desetu žrtvu. Na sreću stigao sam na vreme. Momak i devojka su već bili mrtvi ali uspeo sam da spasim psa.“
„Da li ti je Jovan otkrio zašto je to činio pre nego što si ga ubacio u kotao ložionice ? Ludilo sigurno ali u tom ludilo je možda postojao i neki motiv.“
„Ljubomora. Mislio je da ga njegova Željana vara sa svim studentima u institutu. To naravno nije bila istina. Željana ga je samo povremeno varala sa Mitrom, ipak to je njen bivši muž, a veza sa Pušićkom je bila samo seksualna i prema njoj nije gajila nikakva dublja osećanja. Studenti je nikada nisu zanimali sem onog jednog dana u žitu. Ali nikada se nije otkrilo ko je spalio žito.“
„A psi?“
„Pse je ubijao sa željom da zavara trag. Mislio je da nikome neće pasti na pamet da su u stvari glavne mete studenti „Braće Popović“ a ne psi koji lutaju oko instituta. Istovremeno imao je fiks ideju da time pomaže svojim sugrađanima u rešavanju problema pasa lutalica“
„Odlično“ pomisli Ikona,“ Božidar očigledno nema pojma da je Jovan tajni partner iz senke u institutu „Braća Popović“ i da je većinu njegovih akcija pre nekoliko meseci otkupio moj šef. Biće institut odlično mesto za nas kada uskoro tamo ustoličimo naše ljude“
„Znaš li Bozzo da još nisi do kraja ispunio jedan zadatak ?“ podrugljivo se osmehnu Ikona.
„Da, naravno. I s'tim u vezi...“ reče Božidar i ustade otkrivši pri tome da je sve vreme sedeo na jednoj pletenoj korpi sa poklopcem. Ikona je odmah prepoznala tu korpu. U toj korpi je juče Cvele doneo glavu one devojke, uspavane lepotice, čijoj je krvnoj slici Bozza odoleo pre neki dan. Prilično aljkavo od Cveleta kada nije dobro sakrio tu korpu. I kada već pominjem Cveleta, nisam ga videla još od podneva, gde li je nestao, upita se Ikona.
A onda sa užasom ugleda Bozzu kako podiže poklopac i vadi glavu.
„Dođavola, Cvele, besni Bozza nam nije trebao. Platićeš mi kad te vidim Cvele!!!“ vrištala je u sebi Ikona.
„Mislim da je ovo vaše“ reče Bozza i zafrljači glavu preko prostorije pravo ka Ikoni.
U prvom trenutku Ikona nije želela da hvata glavu ali u trenutku kada je shvatila čija je to glava instiktivno je uhvati.
Taj prelepi osmeh, te plave okice, te guste obrve, te kovrdže na glavi, ta bubuljica na nosu... bila je to glava njenog Cveleta.
Dok je držala njegovu glavu u ruci nije uspela da zadrži krik koji joj je izleteo iz grudi.
„Cveleeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee !!!!“
Boža sačeka koji sekund da se Ikona smiri a onda sa osmehom reče.
„Jadac“
Epilog br. 1
Te večeri Bozza je ležao u svom kovčegu u podrumu kuće. Još jednom je pogledao fotografiju koja mu je dala Ikona na rastanku. Održali su obećanje. Na fotografiji je bio njegov Dileja u dvorištu jedne kuće. Datum na fotografiji je bio 27.09.2011. Sa druge strane bila je nspisana i adresa.
„Dilejo, prijatelju stari,.nisam te zaboravio. Veoma brzo stari njuškalo bićemo zajedno. Bozza dolazi po tebe. Spasiću te Dilejoooooooooooooooooooooo !!!!“
Epilog br. 2
Drakula nije bio iznenađen načinom na koji je Bozzidar pobedio njegovu Ikonu u Jadcu. Još odavno je video potencijal u tom momku. Bozza Vampir je bio taj koji mu je nedostajo u sukobu sa Njim i nije bilo srećnijeg vampira od njega kada je pre dva meseca otkrio da je Bozza živ. Prvi deo plana je savršeno izveden.
Sada je na redu bio drugi mnogo teži.
„Polako se sve kockice uklapaju. Kad bi samo On znao šta mu se sprema...“ zadovoljno pomisli Drakula dok je gledao istu onu Dilejinu sliku koju je sinoć Ikona predala Božidaru.
Epilog br. 3
----
06.05.2012
09:01
Srbija
-----
„Udruženje za zaštitu monstruma“ ovog puta nije imalo kandidata za predsednika. Za proteklih šest meseci nisu uspeli ni novi glavni odbor da formiraju. Ipak njihov nesuđeni kandidat je učestvovao na izborima.
Nije mu bilo teško da zaboravi sve ideale udruženja i da se kandiduje kao predstavnik suparničkog „Udruženja za ekološku zaštitu monstruma“. I onako su svi oni bili deo iste kompanije a i oduvek je želeo da postane predsednik. Njegovo ime je....
---------------
epizoda 3.
"AKCIONI"
--------------kraj epizode
